Убиства проистекла из насиља у породици дешавају се сваке недеље у Русији, као и другде у свету. Већина у Русији остаје непримећена од стране јавности и нерешена од стране полиције. Али након недавног убиства 25-годишњег Јегора Шчербакова у Москви, власти су уложиле изузетне напоре да ухапсе починиоца. Убрзо су ухапсили држављана Азербејџана Оркана Зејналова, а новинари су одмах јавили да је он крив за убиство — чак и пре него што је одржано суђење.
Односи Русије са Азербејџаном су деликатан чин балансирања док Москва опрезно покушава да ојача везе са Бакуом без отуђења свог дугогодишњег савезника Јерменије. У међувремену, тренутна галама око Зејналова само ће закомпликовати ситуацију за Кремљ. Али Кремљ је ових дана мање забринут за односе са својим бившим совјетским републикама, колико за искоришћавање осећања оних који су протестовали у Бирјуљову због смрти Шчербакова.
Како се економска криза у земљи захуктава, јавност је померила свој фокус на проблем миграната и даље од неуспешне владине политике. Један камп је политички коректан и брани мигранте, док други позива на погроме над њима. У сваком случају, власти су срећне што виде људе који разговарају о овом проблему, а не о распрострањеној корупцији у земљи, високим комуналним накнадама и погрешним социјалним политикама. Не желе ни јавну расправу о недавној реформи Руске академије наука која је већ довела до катастрофалних последица по образовање и здравство, или расправу о пензијским реформама због којих су чак и владини званичници збуњени како даље.
Када би се људи усредсредили на било које од тих питања, брзо би схватили да владине мере погоршавају економску кризу, подривају темеље друштвеног поретка и угрожавају опстанак руске државе.
Миграција у Русију је достигла врхунац и сада ће опадати. У Таџикистану живи око 7 милиона људи, али чак и да желе, не постоји физички начин да се више од 2 милиона њих пресели у Русију. То значи да би број грађана Таџикистана који живе у Русији у једном тренутку могао да се смањи, али не може да се повећа. Тако се демографска ситуација, чак ни по најпесимистичнијем сценарију, неће погоршати.
Штавише, успоравање привреде такође смањује број послова који привлаче раднике мигранте. Наравно, значајан број миграната ће остати у Русији и конкурисати за послове који остају, али у апсолутном смислу број страних радника који долазе у Русију у потрази за послом ће се или смањити или ће се барем стабилизовати.
Речено је да је највећа иритација упућена људима са Кавказа, иако они уопште нису мигранти, већ руски држављани. Да би поправили оно што се погрешно сматра „проблемом миграната“, неки званичници предлажу увођење визног режима са бившим совјетским републикама у централној Азији. Другим речима, нуде нелогично решење ирационалног проблема.
У међувремену, Азербејџан је постао једна од најбрже растућих економија бивших совјетских република, са животним стандардом који је конкурентан руском. Кључ успеха Азербејџана нису само приходи од нафте, већ и велики инфраструктурни пројекти који су прилично импресивни за тако малу земљу. У будућности, Азербејџан ће и сам почети да привлачи мигранте из централне Азије и вероватно из Украјине и Молдавије. У том тренутку ће Азербејџанци вероватно бити ти који ће се жалити да их „опседају странци“.
Борис Кагарлицки је директор Института за студије глобализације.