(Назарет) - Оно што се у Израелу погрешно назива „афером шпијунаже Анат Камм“ брзо открива мрачно подножје нације која је деценијама обожавала пред олтаром безбедносне државе.
Следеће недеље 23-годишњој Кам треба да се суди за свој живот - односно захтев државе да одслужи доживотну казну због преношења тајних докумената израелском репортеру Урију Блауу, либералног дневника Хаарец. Она је оптужена за шпијунирање.
Сам Блау се крије у Лондону, суочавајући се, ако не са погоцима Мосада, барем са оштрим напорима израелских безбедносних служби да га врате у Израел због противљења његових уредника, који страхују да ће и он бити смештен.
Ова епизода се вуче иза кулиса месецима, најмање од децембра, када је Камм стављен у кућни притвор до суђења.
У Израелу није процурила ни реч о случају све до ове недеље када су безбедносне службе, које су од судова добиле општу наредбу о гегу — да тако кажем, гег на гегу — биле присиљене да преокрену курс када су страни блогери почели да уводе ограничења узалудан. Хебрејске странице на Фејсбуку су већ изложиле голе кости приче.
Дакле, сада када је велики део случаја изашао на видело, које су злочине починили Камм и Блау?
Током регрутације, Камм је копирала вероватно стотине војних докумената који су открили систематско кршење закона од стране израелске врховне команде која делује на окупираним палестинским територијама, укључујући наредбе да се игноришу судске пресуде. Она је у то време радила у канцеларији бригадног генерала Јаира Навеха, који је задужен за операције на Западној обали.
Блауов злочин је у томе што је објавио серију текстова заснованих на њеним информацијама које су процуриле које су веома посрамиле високе израелске официре показујући њихов презир према владавини закона.
Његови извештаји су укључивали открића да је виша команда одобрила гађање палестинских посматрача током војних вансудских убистава на окупираним територијама; да је, кршећи обавезу према високом суду, војска издала наређења да се погубе тражени Палестинци чак и ако би могли да буду безбедно ухапшени; и да је министарство одбране сачинило тајни извештај који показује да је велика већина насеља на Западној обали нелегална чак и по израелском закону (сва су нелегална у међународном праву).
У једној исправно демократској земљи, Камм би имао часну одбрану од оптужби, да је узбуњивач, а не шпијун, а Блау би освајао новинарске награде, а не гурајући се у егзилу.
Али ово је Израел. Овде, упркос очајничком последњем ставу према принципима слободе говора и владавине права на страницама листа Хаарец данас, који је и сам на линији ватре око своје улоге, готово да нема симпатија јавности за Кама, па чак ни за Блауа. .
Њих двојицу већ описују, како званичници, тако и на чет форумима и колумнама за разговоре, као издајнике које треба затворити, нестати или погубити због злочина угрожавања државе.
Речено поређење је са Мордехајем Ванунуом, бившим техничаром у нуклеарној електрани Димона који је разоткрио тајни израелски нуклеарни арсенал. Унутар Израела, он је свеопште псован до данас, пошто је провео скоро две деценије у строгом затвору. Он је и даље у слободном кућном притвору, ускраћена му је шанса да напусти земљу.
Блау и Камм имају све разлоге да буду забринути да би могли да деле сличну судбину. Јувал Дискин, шеф тајне полиције Шин Бет, израелске тајне полиције, која је водила истрагу, рекао је јуче да су били превише „осетљиви на свет медија“ у процесуирању случаја толико дуго и да ће Шин Бет сада „ скини му рукавице“.
Можда то објашњава зашто је Камина кућна адреса још увек била видљива на јуче објављеној оптужници, доводећи њен живот у опасност од једног од оних лудих говорника.
То свакако одражава упозорења која смо раније имали од Схин Бет-а о томе како функционише.
Слично Блауу, Азми Бишара, некада шеф водеће арапске партије у Израелу, данас живи у егзилу након што га је Шин Бет ставио у очи. Водио је кампању за демократске реформе које би Израел учиниле „државом свих њених грађана“, а не јеврејском државом.
Док је био у иностранству 2007. године, Шин Бет је најавио да ће му се по повратку судити за издају, наводно зато што је имао контакте са Хизбуллахом током израелског напада на Либан 2006. године.
Неколико стручњака верује да је Бишара могао имати било какве корисне информације за Хизбулах, али је Дискин касније открио циљеве и начин рада Шин Бета у писму о свом ставу према Бишари и његовој кампањи за демократизацију. Шин опклада је била ту, рекао је он, да осујети активности група или појединаца који су угрозили јеврејски карактер државе „чак и ако је таква активност санкционисана законом“.
Дискин је ово назвао принципом „демократије која се брани“ када је у ствари био случај да јеврејски лидери у држави заснованој на јеврејским привилегијама штите те привилегије. Овог пута реч је о лидерима огромне израелске безбедносне индустрије који штите своје привилегије у безбедносној држави тако што ућуткају сведоке њихових злочина и држе обичне грађане у незнању.
Оправдавајући своју одлуку да „скине рукавице“ у случају Кама и Блауа, Дискин је рекао: „Сан сваке непријатељске државе је да се дочепа оваквих докумената“ — односно докумената који доказују да је израелска војска је више пута прекршио законе земље, поред, наравно, систематског кршења међународног права.
Дискин тврди да је национална безбедност доведена у опасност, иако су извештаји Блау засновани на документима — па чак и сами документи — представљени војном цензору и одобрени од њега за објављивање. Цензор може да ограничи објављивање само из разлога националне безбедности, за разлику од Дискина, више команде војске и владе, који се повинују другим врстама забринутости.
Дискин зна да постоји велика шанса да ће му се извући због испраног мозга израелске јавности, углавном патриотских медија и лежећег судства.
Двојица судија који су надгледали вишемесечне наредбе за запушавање уста да ућуткају било какву дискусију у штампи о овом случају, учиниле су то на основу речи Шин Бет да су у питању витална питања националне безбедности. Обе судије су упорници огромне израелске безбедносне индустрије.
Еинат Рон је именована за цивилног судију 2007. године након што је напредовала у рангу војног правног естаблишмента, тамо да би дала правни сјај окупацији. Познато је да је 2003. године, када је била главни војни тужилац, војсци тајно предлагала разне измишљотине како би прикрила убиство 11-годишњег палестинског дечака Халила ал-Муграбија две године раније. Њена улога је изашла на видело само зато што је тајни извештај о дечаковој смрти грешком приложен уз писмо војске израелској групи за људска права.
Други судија је Зе'ев Хаммер, који је ове недеље коначно поништио наредбу о зачепљењу – али тек након што је бивша судија Врховног суда, Далија Дорнер, сада шефица израелског Савета за штампу, са закашњењем нагрдила тај налог. Она је тврдила да је, уз толику расправу о случају ван Израела, свет стекао утисак да Израел крши демократске норме.
Судија Хамер има своје истакнуто место у израелској безбедносној индустрији, каже израелски аналитичар Дими Реидер. Током својих осам година студија права, Хамер је радио и за Шин Бет и за израелску шпијунску агенцију Мосад.
Судија Хамер и судија Рон дубоко су умешани у исту криминалну групу — израелски безбедносни естаблишмент — који сада покушава да прикрије трагове који воде директно до његових врата. Кам се несумњиво пита о каквим сличним интересима судије које ће саслушати њен случај следеће недеље неће изјавити.
Блау је данас у Хаарец-у рекао да је упозорен „да бих, ако се вратим у Израел, могао заувек бити ућуткан и да ћу бити оптужен за злочине у вези са шпијунажом”. Он је закључио да „ово није само рат за моју личну слободу већ и за имиџ Израела“.
Требало би да бригу о имиџу Израела препусти Нетањахуу, Дискину и судијама попут Дорнера. Због тога је, пре свега, извршена наредба о гегу. Ово није битка за имиџ Израела; то је битка за оно што је остало од његове душе.
Џонатан Кук је писац и новинар са седиштем у Назарету, Израел. Његове најновије књиге су „Израел и сукоб цивилизација: Ирак, Иран и план за преуређење Блиског истока“ (Плуто Пресс) и „Нестајање Палестине: Израелски експерименти у људском очају“ (Зед Боокс). Његова веб страница је ввв.јкцоок.нет.