Постоји фраза која потиче из мировног активизма америчког квекерског покрета: „Говори истину моћи“. Тешко да се може директније обратити власти од обраћања Председничкој администрацији Сједињених Држава. Прошлог октобра, студенти Исламског међународног универзитета у Исламабаду имали су поруку за државну секретарку Хилари Клинтон. Једна ученица је сажела фрустрацију многих својих колега. „Не треба нам Америка“, рекла је. „Ствари су биле боље пре него што су дошли овде.
Студенти су жалили за губитком живота на свом универзитету где су недељу дана раније два бомбаша самоубице ушла у кампус носећи експлозивне направе и оставила седам студената мртвих, а десетине других тешко повређених. Од пролећа 2009, под притиском америчких лидера да „учине више“ на избацивању милитантних талибанских група, пакистанска влада води војне офанзиве широм северозапада земље. Ови бомбашки напади су раселили милионе људи, а пакистанска влада је очигледно дала отворену дозволу за сличне нападе америчких беспилотних летелица. Сваке недеље пакистанске милитантне групе покренуле су нови злочин одмазде у Пакистану, убивши још стотине цивила на пијацама, школама, владиним зградама, џамијама и спортским објектима. Ко може кривити студенткињу која је веровала да је њеној породици и пријатељима боље пре него што су САД почеле да инсистирају да Пакистан сарађује са америчким војним циљевима у региону?
У суседном Авганистану, 2009. је била најсмртоноснија година за авганистанску децу од 2001, према Афгханистан Ригхтс Монитору. У саопштењу од 6. јануара, група је навела да је 2009. године око 1050 деце погинуло у самоубилачким нападима, експлозијама поред путева, ваздушним нападима и унакрсној ватри између талибанских побуњеника и провладиних снага, како авганистанских тако и страних. Директор групе, Ајмал Самади, приметио је да ова цифра износи скоро троје деце дневно. Процењује се да су скоро једну трећину смрти ове деце изазвале снаге коалиције САД/НАТО. Ове недеље, стотине Авганистанаца изашло је на улице у знак протеста након што је авганистанска влада саопштила да је њена истрага утврдила да су свих 10 људи које су убиле америчке снаге 3. јануара, у удаљеном селу у провинцији Кунар, били цивили и да је осам убијени су школарци, узраста 12-14 година. Лондонски тајмс наводи да су трупе предвођене САД оптужене да су извукле невину децу из кревета, неколико њих везале лисицама, а затим убиле свих осморо.
Приче о покољу, ужасу и осиромашењу нису нове у Ираку, Авганистану или Пакистану. Пре десет година, свака од ових земаља патила је под строго репресивном управом и екстремним сиромаштвом. У случају Ирака, ови услови су немерљиво погоршани економским санкцијама које су увеле САД које су кажњавале невине ирачке грађане због њихове немогућности да се извуку из бруталног режима Садама Хусеина, чинећи их потпуно зависним од Хусеиновог режима како би задовољили свој основни опстанак. потребе. Ипак, у свој овој патњи која је претходила америчким инвазијама на регион, било је врло мало извештаја о бомбашким нападима самоубицама у земљама где су САД сада у рату. Индустрије „отмице и мучења ради откупнине“, које су сада распрострањене у све три земље, нису се развиле, а њихове читаве економије нису биле закрчене очигледном корупцијом у званичницима.
Шта је америчка инвазија и окупација покренула у Ираку, Авганистану и Пакистану? И како ови ратови стварају сигурност за људе САД?
Њујорк тајмс је 14. новембра 2009. известио да, према интерним проценама америчке владе, задржавање једног војника у Авганистану годину дана кошта милион долара. Размотрите ову суму у светлу чињенице да у Авганистану гувернери округа зарађују 70 долара месечно. Њихов оперативни буџет је 15 долара месечно, а половина њих нема наменску канцеларију. Или, у светлу процене УН-а да је бруто домаћи производ, по глави становника, у Авганистану мањи од 1,000 долара годишње. Или да Дечји фонд Уједињених нација, познатији као УНИЦЕФ, каже да је Авганистан најгоре место на свету за рађање, са највишом стопом смртности новорођенчади на свету са 257 смртних случајева на 1,000 живорођених. Само 70 одсто Авганистанаца има приступ чистој води.
Каи Еиде, одлазећи специјални представник генералног секретара Уједињених нација за Авганистан, обавестио је Савет безбедности УН 5. јануара 2010. Што се тиче војних активности, он је отворено изјавио да су „цивилне жртве, претреси кућа и политика притвора извори регрутовања за побуњенике“.
Очекује се да ће администрација председника Обаме ускоро затражити још један „хитан“ додатни трошак за ратове у Ираку и Авганистану, овог пута у износу између 40 и 50 милијарди долара. Ако (неки би рекли, када) ова цифра буде одобрена, то ће 2010. учинити фискално најскупљом годином текућег Рата против тероризма, надмашујући расходе председника Буша са значајном разликом. Пре истека године, председник Обама ће такође поднети буџетску ставку за финансирање ратова у 2011, а војне службе већ планирају да затраже нешто у распону од 160 до 165 милијарди долара.
Устав САД каже да Конгрес неће донети закон којим би се ограничило право људи да се мирно окупљају ради надокнаде притужби. Дубоко смо ожалошћени глупошћу ових ратова. Наше право на слободу говора је ирелевантно ако га не искористимо, и зато намеравамо да подигнемо жаљење оних који сносе терет наших ратова, али чији гласови ретко допиру до личности америчке владе.
Током две недеље овог јануара, до датума када председник Обама треба да поднесе свој буџет за фискалну 2011. годину Конгресу, Гласови за креативно ненасиље и пријатељи ће се окупљати у Вашингтону ради пројекта „Кампања за мирну скупштину“. (ввв.пеацеаблеассемблицампаигн.орг)
Састаћемо се са изабраним представницима да бисмо поставили питања о лудости и ратном злочину, одржавајући свакодневна бдења у Белој кући и учествовали у актима ненасилне грађанске непослушности да бисмо нагласили наше одбијање да сарађујемо са креаторима рата.
Позивамо вас да нам се придружите у овој једногодишњој кампањи, било да се налазите у Вашингтону овог месеца, или да учествујете локално где живите. Обавезно посетите веб локацију Воицес, ввв.вцнв.орг, да сазнате више о начинима на који се можете укључити, како локално током предстојећег лета, тако и током Дана отпора у Вашингтону. Бићемо тамо од 19. јануара до 2. фебруара.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Катхи Келли ([емаил заштићен]) координира Гласове за креативно ненасиље.