Мислим да је ЈС Мил био у праву када је рекао: „Онај ко познаје само своју страну случаја, мало зна о томе. И тако покушавам да се упознам са случајем који износе они који држе преовлађујућу идеологију моћи.
Када је реч о трговинској политици – нечему што утиче на наш свакодневни живот на много важнији начин од било које игре Ианкеес-Ред Сок – тешко је не бити упознат са величанственим похвалама либерализације трговине које су боговима новца понудили инвеститори, извршни директори, и корпоративни спонзорисани тхинк-танк главешине које изгледа као да једине имају приступ микрофону, захваљујући „либералним“ медијима.
Свима нам говоре „стручњаци“ да је „слободна трговина“ део праведног и самоисправљајућег економског процеса природе – процеса над којим немамо контролу. И знате како зову некога ко покушава да контролише природу, уместо да ради са њом, зар не? Па, „антиглобалистички“ демонстрант, наравно.
Изашла је нова књига под називом “Схафтед: Фрее Траде анд Америца'с Воркинг Поор” (види ввв.фоодфирст.орг).
То је збирка личних сведочења оних који су највише погођени, али се најмање чују када је у питању „слободна трговина“.
Он бележи гласове породичних фармера, пољопривредника и индустријских радника из целе земље, причајући њихове приче о томе како је на њих утицала такозвана слободна трговина, која је, иначе, можда један од најоптерећенијих термина у на енглеском језику. Мислим, чији против слободе?
„Схафтед“ упознаје читаоца не само са стварним радним људима, већ и са чињеницама које отварају очи у контексту шире бриге за људска права.
Кеитх Ј. Диттрицх, фармер кукуруза и соје из Тилдена, Небраска и председник Америчког удружења узгајивача кукуруза (АЦГА), пише поглавље у књизи које разбија мит да либерализација трговине користи америчким пољопривредницима, осим ако не говорите о мултинационалним предузећа за прераду и извоз житарица.
„Сједињене Државе су наставиле са либерализацијом трговине и радикално прилагођавањем пољопривредних програма, што је довело до девастације руралне Америке... Инфраструктура је или деградирала или стагнирала откако су ови трговински споразуми прошли. Наша локална заједница је такође забележила велики прилив страних радника сада запослених у фабрикама меса који су дошли због недостатка посла и могућности у својим матичним земљама. Неки од њих су фармери који су расељени истим трговинским споразумима који су требали да побољшају њихове животе“, пише Дитрих.
Лори Валлацх из Публиц Цитизен'с Глобал Траде Ватцх такође има поглавље у књизи које вреди прочитати. „Дефиниција лудила је радити исту ствар изнова и изнова и очекивати другачији резултат. Наша тренутна политика глобализације је потпуно луда“, пише она.
Јаке речи. Али не без заслуга. Она цитира извештај УН о људском развоју из 1999. године, који је открио да је у најбогатијим земљама отварање нових радних места заостајало за растом трговине и обима инвестиција.
У САД, од 1946. до 1973. године, дошло је до повећања просечних плата од 80 одсто. Од 1972. до 2000. средње плате су биле скоро равне, иако је међународна трговина представљала два пута већи удео економске активности САД него у претходном периоду, наводи се у извештају.
А ту је и овај драгуљ: САД су изгубиле 38,310 малих фарми између 1995. и 2002. НАФТА и СТО захтевају од земаља учесница да елиминишу програме који штите мале фармере од предаторских трговаца робом и лошег времена.
Као резултат тога, истиче Волах, „шест гиганата у трговини житом који сада контролишу три четвртине све светске трговине житом могли су да манипулишу снабдевањем и ценама... Истовремено, индекс потрошачких цена хране у САД је порастао за 19.8 одсто између 1993. и 2000.
Тренутно, амерички креатори политике залажу се за већу либерализацију трговине са иницијативом за зону слободне трговине Америке (ФТАА). Не би требало да дозволимо да то напредује, а да бар не чујемо оне који ће бити највише погођени овим политикама. То можемо учинити тако што ћемо захтевати саслушања у Конгресу и обавестити новинске организације да желите да сазнате више о овоме.
И не би шкодило да узмете копију „Схафтед“ да бисте били сигурни да сте упознати са више од само једне стране кућишта.
Коментатор ЗНета Шон Гонсалвес је такође репортер Цапе Цод Тимес-а и синдикални колумниста. Пошаљите му е-пошту на [емаил заштићен].