Обама је последњи пут посетио Мексико током самита Г-20 у Лос Кабосу прошлог јуна. Он и његова пратња поново ће данас слетјети на разговоре са новим предсједником Мексика Енрикеом Пењом Нијетом. Од његовог избора, тим Пење Нијета је радио на томе да медијски фокус помери са насиља у вези са ратом против дроге на економију, нешто што ће вероватно бити појачано током ове посете.
Према Њујорк тајмс, „У Мексику, господин Обама планира да се састане са председником Енрикеом Пењом Нијетом на разговорима које је раније саопштило мексичко министарство спољних послова 'покриваће конкурентност [сиц], образовање и иновације, заједно са граничном инфраструктуром, трговином, миграцијом и безбедношћу грађана између осталих предмета од заједничког интереса.'"
конкурентност
Конкурентност је преферирани термин који владе данас користе да говоре о приватизацији и регулаторним реформама које су осмишљене у корист корпоративног сектора. Раније је конкурентност била позната као штедња, структурно прилагођавање или приватизација, термини који су пали у немилост због тешких последица ових програма на становништво у целини.
Дакле, у погледу конкурентности, о чему би Обама и Пења Нијето могли да разговарају? Па, као прво, Мексико је недавно променио своје законе о раду како би „повећао конкурентност,“ смањивши минималну плату на око 60 ¢ на сат и отежава радницима добијање социјалне сигурности и редовне радне недеље.
Пемек, мексичка државна нафтна компанија, дефинитивно ће бити тема разговора. Према Финанциал Тимес, „отварање мексичког високо заштићеног нафтног сектора, којим доминира државни див Пемек, могло би да пружи неописиве могућности америчким нафтним компанијама, као и врсту трансфера технологије која је Мексику очајнички потребна.
Уз сву причу о добитима које треба постићи приватизацијом нафтног сектора Мексика, вероватно ће бити заобиђена чињеница да 99 одсто добити државне нафтне компаније иде ка савезном буџету, што представља око 40 одсто укупног националног буџета. Потпуна приватизација Пемек-а значила би строге мере штедње у целој земљи.
Поред тога, САД финансира нешто што се зове Мексички програм конкурентности преко Америчке агенције за међународни развој (УСАИД). Према агенција, „УСАИД ради са мексичким партнерима на побољшању економског управљања и повећању конкурентности приватног сектора побољшањем пословног окружења и изградњом одрживе подршке за наставак реформи политике и системских промена.“ То значи финансирање мексичких истраживачких центара и невладиних организација за промовисање политике повољне за пословање, приватизацију и реформе сектора правде које подржавају САД.
Образовање и иновације
Влада Мексика је 11. децембра, десет дана након преузимања власти, променила два члана Устава, што је резултирало, како они називају, реформом образовања. Фокус на обавезно тестирање за све наставнике изазвао је контроверзу, јер, између осталог, претвара наставнике у све несигурније раднике који могу бити отпуштени због пада на тесту. „Оно што је одобрено није реформа образовања, већ прерушена реформа рада и администрације“, написао је колумниста Луис Хернандез Наваро у Дан. У истој колони, Хернандез је сматрао да закон отвара пут за приватизацију образовног система.
Већ дуго постоји притисак од стране организација попут Међународног монетарног фонда (ММФ) да се промени образовни систем у Мексику. У децембру 2012 Саопштење најављујући обнављање кредитне линије за Мексико од 73 милијарде долара, ММФ је између осталог позвао на реформе образовног система. Пења Нијето је већ заслужио дивљење Међународног монетарног фонда, чији челници кажу да јесу „Веома сам импресиониран председником ПеñНиетов програм структурних реформи“.
Одржани су масовни протести против реформе образовања широм земље. Процењује се да је 18. априла рекордних 250,000 наставника, ученика и њихових присталица марширали у Гереру против реформи и за бесплатно и јавно образовање.
Амерички корпоративни сектор има много утицаја на иновације и образовање у Мексику. „С обзиром да је Мексико у стању да америчким компанијама обезбеди младу, квалификовану и јефтину радну снагу, као и да САД могу да играју потенцијално кључну улогу у трансферу технологије и знања свом јужном суседу, очигледно има доста простора за то двоје администрације да наставе даље са економском интеграцијом“, наводи се у недавном чланку у Финанциал Тимес. Генерал Елецтриц има важан центар за истраживање и дизајн у Керетару, који брзо постаје дом за већину у земљи важно ваздухопловног кластера. Инжењери, од којих 115,000 дипломира у Мексику сваке године, су посебно тражени, јер се овде могу запослити за мање од 1 долара,000 месечно. Ово је кључни елемент у способности Мексика да привуче директне стране инвестиције у напредну производњу. Према подацима мексичког секретара за привреду, број ваздухопловних компанија у Мексику је порастао са 61 на 249 између 2005. и 2011. Осамдесет пет одсто извоза ваздухопловства је у Сједињене Државе.
Гранична инфраструктура, миграција и безбедност грађана
Обама ће вероватно промовисати нацрт закона о реформи имиграције који је пред америчком Сенатом. Предлог закона има преко 800 страница и поставља имиграцију директно у контекст националне безбедности. Постоје позитивних и негативних на предлог, који има за циљ да обезбеди адекватну и флексибилну радну снагу у САД. Док би неки радници на крају могли постићи „пут до држављанства“ који се нуди кроз реформу, на друге потенцијалне мигранте ће директно утицати њена политичка трговина, проширени гранични зид и још већа милитаризација дуж јужне границе САД.
Постоји захтев корпоративног сектора за изградњом нових граничних прелаза и проширењем постојећих између Мексика и САД. „Финансијски, улагања у граничне прелазе и инфраструктуру нису одговарала експоненцијалном порасту трговине која прелази границу сваке године“, наводи се у децембарском допису Савет за спољне односе. Ова гранична инфраструктура је неопходна да би се индустрија макуила (монтаже) у Мексику проширила, а Сједињеним Државама је потребна мексичка сарадња на овим прелазима, чија изградња представља огромне субвенције за САД и друге корпорације које послују дуж границе између САД и Мексика.
Што се тиче „безбедности грађана“, јасно је као дан да је насиље у Мексику порасло у тандему са применом Мерида иницијативе, стратегије коју подржавају САД и милитаризује претовар и производњу наркотика. Било је преко 120,000 људи убијен и најмање 27,000 нестао од почетка „рата против дроге“ у децембру 2006.
Многи од мртвих и несталих су мигранти и „недржављани“, Мексико је све више постајао једна огромна граница за Централну Америку, где извршиоци нису само имиграциона полиција већ и војска и организоване криминалне групе. Вероватно ће председнички преговори заобићи текуће насиље у Мексику и више се фокусирати на обуку полиције и програме заједнице, што су наводно позитивни аспекти Иницијативе Мерида. Разговор о „рату против дроге“ је вероватно последња ствар коју Пења Нијето жели да уради док дели рефлекторе са Обамом.
Давн Палеи је слободни новинар и независни истраживач. Погледајте више њених радова на мрежи на давнпалеи.ца.