O7. марта, у Ираку су одржани парламентарни избори усред мистериозног одсуства међународних посматрача. Упркос многим каснијим написима у штампи о спорним резултатима, завладала је тишина о несталим мониторима. Зашто би организације за људска права и надзорне агенције игнорисале тако велике изборе? А зашто не би преузели причу када су се појавиле вести о проблемима?
Све главне ирачке странке и кандидати су оптужили да су избори били непоштени и неправедни. Неки су рекли да су америчка амбасада и ЦИА радиле на промовисању избора Ијада Алавија, лидера анти-Маликијског блока. Алавија су САД именовале у Привремени управни савет Ирака, основан убрзо након почетка окупације. За њега се поуздано каже да је дуго био на платном списку ЦИА-е и британске обавештајне службе. Оптужбе су подигнуте и против премијера Нурија ал-Маликија за лажне или веома сумњиве изборне маневре, укључујући ускраћивање статуса кандидата особама на основу њихове верске припадности или бивше везе са Баас партијом.
Иако су неки од изборних проблема познати, ми мало знамо о активностима на бирачким местима, или на улицама, на дан избора. Мало је извјештавано о слободи изборне кампање, што се тога тиче. Занимљиво је да су новинари једва да су се икада запитали зашто имамо тако мало поузданих информација о ситуацији на терену и зашто су независни међународни посматрачи избора остали по страни.
Вашингтон инсистира на томе да су изборне анкете средишњи део демократије. Ипак, уобичајене организације за праћење у САД, попут Цартер центра, Међународног републиканског института и других, одлучиле су да се не ангажују. Додатна мистерија, ни Европљани нису обавили свој уобичајени јак контингент за праћење. Ни велике организације за људска права као што су Амнести интернешенел, Хуман Ригхтс Ватцх и Међународна федерација за људска права (ФИДХ) нису енергично деловале у процени изборног процеса и позивајући на више међународног надзора.
Опасност и тешкоћа једноставно не могу бити изговор за овај пропуст. На крају крајева, међународни посматрачи су пажљиво пратили изборе у Палестини и Авганистану, местима која су представљала много више изазова (и трошкова) од Ирака.
Након сазнања о скандалу током избора у Авганистану, да ли су уобичајени чувари одлучили да овај пропусте? Или је УСАИД овог пута једноставно одбио да плати преглед? А шта су Уједињене нације откриле, пошто је њихова мисија помоћи УНАМИ била укључена у изборни процес? Изасланик УН-а у Ираку Ад Меикерт рекао је да избори нису били суштински погрешни, али сви се сећамо да су УН такође дале свој печат одобравању фатално погрешних авганистанских анкета.
Потребни су нам озбиљни и поуздани одговори о изборима у Ираку и постоје поштени Ирачани који би могли да их дају. У супротном, биће примамљиво закључити да су преварени трикови, да је можда дошло до заташкавања и да је чувени „суверенитет“ Ирака можда још далеко.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити