Џесика Азулеј и ја смо добили прилично значајан одговор на наш недавни есеј, која је углавном била стратешка презентација онога што дођавола прогресивци и радикали треба да ураде да направе разлику у наредним годинама, почевши од велике дозе суочавања са реалношћу. Бар један од нас је одговорио скоро свима који су писали, често нашироко, и мислио сам да поделим размену или две овде, пошто сам све то време провео куцајући.
Скоро сви који су нам писали били су углавном позитивни. Већина се разликовала у једној или две тачке (што је показало да размишљају — увек је боље од „Слажем се 100% писма, иако их не одбацујем. За сада нема поште мржње, што је лепа промена. Следећи део је мој одговор на најкритичније писмо које смо до сада добили...
Здраво ****. Хвала вам што сте одвојили време да одговорите на наш чланак. Увек ценимо одговорну критику.
> Оно што сте написали у свом чланку 'Буђење у стварност' мора донети
> осмех на лице Карла Роува.
Заправо, замишљам свеобухватни напор за Керија — чак и са леве стране — праћен одлучујућим поразом скоро свих који су остали од Џона Мекејна и Колина Пауела у једном налету, вероватно је донео већи осмех на Роуово лице него било шта друго што можете замислити. Кладим се да је добио све од себе видевши да се скоро цела левица безусловно предала вољи центристичког либерала попут Џона Керија, чак ни не постављајући му захтеве.
> Зашто су републиканци увек тако срећни
> видиш Ралфа Надера како трчи? Одговор је једноставан – подељени противник јесте
> увек толико слабији и лакши за пораз.
У ствари, они су срећни само зато што треће стране нису одржива сила у овој земљи. Да је Ралф Нејдер или сличан кандидат иза себе имао 1/3 бирачког тела, можете се кладити да би републиканци били веома узнемирени што се кандидат кандидовао. Тако би и остали наши непријатељи: демократе.
Шта мислите зашто су демократе толико узнемирене када се Надер кандидује? Одговор је једноставан — он их чини да изгледају као гомила центристичких нерадо-ништа који се залажу за нико не зна-шта, у ком тренутку им је једина шанса њихова унапред одређена тврдња о одрживости на изборима и да нису републиканци — први од који, иначе, више не поседују, а овај последњи поседују углавном само по имену.
> 1. Ако демократе заиста треба одбацити- зашто сте ваљда
> тако узнемирени?- на крају крајева, они су били једини који су могли да победе Буша и
> свиђало се то другарима или не. Ако је ваш аргумент тачан, зашто бисмо гласали
> уопште?
Узнемирени смо јер је цела левица само забила главу у песак и прекрстила палчеве и надала се да би демократе могле да буду наше средство против републиканског џагернаута. Укључујући и нас саме. Али сазнали смо да су чак и уз нашу подршку и најјачу мобилизацију коју су могли да саберу, ипак изгубили. Узнемирени смо јер смо, као и ви, мислили да је демократска машина 2004. једина ствар која може да победи конзервативце, а показало се да није у стању да то уради.
Хајде да се побринемо да имамо резервну копију у 2008, да не поновимо 2004. Овог пута је било аргумента за то. Али следећи пут немамо шта да изгубимо мењањем пута, пошто је демократски пут загарантовани губитник.
> 2. Зар не одбацујете само идеју стратешког савеза-
> наиме са 56 милиона људи који су 'снисходили' да гласају за демократа.
> Зар не одбацујете само њихово гледиште, зар благо
> лево од центра и управо такви људи долазе у изборно време ми
> треба да склапа стратешке савезе са.
Ако мислите да га 56 милиона људи који су гласали за Керија заиста воли, можда бисте желели да размислите поново. Апелујемо на њих, а не одбијамо их. Многи од њих уопште нису демократе, а многи од оних који су означили то поље на обрасцу за регистрацију бирача само су то учинили због недостатка боље опције.
Не намеравамо да одбацимо демократе, већ само Демократску странку. Постоји свет разлика. Желимо да људи који носе етикету „демократа“ схвате да то значи „распродаја“ и да је напусте.
> Да, демократе су се распродале и опредељују се за бледу имитацију
> Републиканска позиција и водите 'бар нисмо републиканци'
> аргумент. Ово је била трагична прича свих демократа након Другог светског рата
> управе. Али ако размислите о томе, ово је заиста знак
> потпуна слабост - републиканци су их уплашили. Ово је
> у основи зато што немају популарну базу и присиљени су да се хране
> остаци корпоративне Америке која преферира републиканску
> управе у сваком случају.
Не бих се могао више сложити са тим. Не видим на који начин то поткрепљује ваш аргумент.
> Морамо признати да су институције збир њихових делова
> размишљајте ван оквира - придружите се мејнстрим политици и трансформишите
> институција која има подразумевани капацитет да директно разговара са средином
> Америка. Другим речима, ставите мало кичме у то, иначе ако
> изгуби следећи пут да не чујемо толико приговарања.
Како ставите кичму у њега изнутра? Дин и његови следбеници то нису могли, и мислим да су имали најбољу могућу прилику.
Можда је начин да се то уради да се запрети напуштањем. Ако желите гласове треће (или половине или било које друге) странке која је прогресивнија од Џона Керија, боље је да ову листу прогресивних позиција закачите на своју платформу, и боље да не повлађујете крајњој десници на „питања о моралним вредностима“ само да бисте добили гласове које ионако нећете добити. Тада можете добити нашу подршку. Али не опонашањем републиканаца и напуштањем нас.
Проблем је у томе што ће они одлучити да нас напусте (што је иначе подразумевана позиција), много пре него што одлуче да нам се обрате. Џон Кери је управо провео 6 месеци апелујући на 6% анкетара који су идентификовани као заменљиви гласачи покушавајући да погоде који од Бушових ставова би могао да заузме како би их натерао да се окрену његовом путу. Испоставило се да би му била потребна огромна већина тих бирача да победи на изборима. Уместо тога, могао је да апелује на 45+% становништва које не гласа, од којих је мали део могао да му донесе победу. Али демократе никада не гледају у том правцу, а нема назнака да ће икада и хоће. Када је Деан то урадио, испљунули су га.
> Размислите само о томе шта народни покрет може учинити за политичку странку-
> нпр. еванђеоско гласање за републиканце. Као резултат, Буш
> администрација је сада њихова. Ако је друштвени покрет добио
> иза демократа онда њихов није разлог зашто слична појава
> није могло да се догоди.
Џеф, мора да ниси гледао прошлу годину. Скоро цела левица *стајала је иза демократа. А шта би нам Кери био дужан да је освојио функцију? Ништа. Зато што од њега нисмо постављали никакве захтеве, а нудили смо безусловну подршку.
Али чак и уз све наше напоре, Кери је ипак пропао. Тако да је, заиста, глупо причати о томе да нас натера да нас освоји, и вероватно би требало да ћутим о томе. Овај пут нас је ухватио и још увек се суочио. Време је да се прегрупишемо и кренемо у другом правцу. Понављање грешака из 2004. је огроман губитак времена, новца, морала и енергије. Људи који су прошлу годину провели грозничаво организујући за Керија, ретроспективно, могли су то време провести на плажи. Није изграђена алтернативна инфраструктура. Чак је и бирачка мобилизација пропала, посебно међу младим људима, који су вероватно одлучили да им је остало превише идеала да се продају за некога ко се спрема да их прода три месеца касније.
> Ако се демократе ослањају на 5-10 милиона антиратних гласача (ово је нова
> феномен заиста) да победе на изборима о којима ће двапут размислити
> царски ратови зар не?
Током ере после Другог светског рата, Демс су увек двапут размишљали о империјалним ратовима. И кад боље размислим, обично се ипак склоне. Проблем је у томе што се Кери није ослањао на антиратне гласаче - презирао нас је:
- рекавши да жели да настави Бушову политику у Ираку, Авганистану и Израелу/Палестини;
- оргазмично проглашавајући да ће ловити и убијати терористе где год да се налазе, као да је свет наш лични Дивљи запад;
- говорећи нама и свету да никада неће дати право вета УН над америчким интервенционизмом и инвазијама (које законски има према документима које су потписали његови претходници);
- инсистирајући да сматра да председници заслужују овлашћење бланко чекова да одлучују о империјалним ратовима чак и када лажу да би га добили;
- никада не дефинишући сопствене критеријуме за ангажовање у инвазији или интервенцији!
И нисам вољан да потрошим наредне 4 године свог живота у нади да ће демократска елита (која је одузела предизборе Деканској кампањи, која је вероватно била онолико добра колико можемо да се надамо следећем путу) некако успети да украсти следеће предизборе из „нове базе” Демократске странке. Партијске елите су доказале да се више плаше правог либерала као што је Дин (који је још патетичан) него правог неоконзервата попут Буша. А ако мислите да су провели 200+ година култивишући своју позицију у контроли Партије само да би видели да јој се одузме на бази, бојим се да се варате.
Волео бих да ниси.
Али постоји прави посао који треба да се уради, јер смо у веома озбиљном ризику да патимо под конзервативним режимом (са већинском подршком на изборима и већином у Конгресу и Суп. Суду) у наредних 8+ година. То је велики простор за њих да десеткују наше друштво док ми покушавамо да организујемо људе да делују (узалудно) у своје име сваке 4. године.
> Био бих заинтересован да чујем ваш одговор.
Заиста ценим прилику да објасним. Биће ми драго да чујем ваш одговор на горе наведено.
У искреној солидарности,
Бриан Доминицк
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити