Од успона Барака Обаме на председничку функцију, чуо сам безброј напредњака и чланова америчке левице како говоре о томе како су нас „преварили“.
Ови напредњаци падају у три широка табора.
1. Напредњаци без системске анализе који су истински разочарани темпом „промена“ у нашем друштву и који су мислили да ће Обама суштински променити нашу земљу;
2. Напредњаци који нису мислили да ће Обама нешто променити, и напорно раде на томе да гурну људе даље улево; и,
3. Напредњаци који нису мислили да ће Обама нешто променити и јесу уживајући у прилици да каже „Рекао сам ти тако“.
У трећој групи су највећи проблеми.
Суштина је да је Обама променио неке ствари, а најзначајнија међу њима је удаљавање од отворено хомофобичне, нативистичке, мизогинистичке и националистичке реторике у последњих 8 година. То само по себи треба поздравити и означити као значајно.
Али осим тога, левица би требало да зна боље. Наши проблеми не проистичу из појединци (Обама, Буш) него радије Системи: и институционални- („представничка“[сиц] влада, тржишна економија, нуклеарна породица) и мисаони системи (неолиберализам, фашизам, превласт белаца, патријархат, неоконзервативизам, либерализам).
Обама је либерал: он верује да тржиште може да реши многе наше проблеме, али да влада треба да се умеша и исправи тамо где је тржиште пропало; сматра да је за „америчке интересе неопходна јака држава националне безбедности“, сматра да су неопходни неки социјални програми итд…
Али Обама неће променити ствари, чак и када би то желео (што би заиста волео да уради по неким питањима). Само организовани прогресивни блок и растућа левица која нуди алтернативе, а сви предузимају мере за подизање социјалних трошкова елитних политика које негативно утичу на обичне људе, могу натерати Обаму – или било коју другу силу коју гурамо – да нам да оно што желимо, могу то учинити.
Оно што нова администрација највише представља је прилика. Прилика да едукујемо зашто ће наши проблеми бити решени до организоване групе присиљавајући елите да нам дају оно што желимо и да наши проблеми долазе из тога Системи а не појединци.
Конкретно, прави прогресивци треба да позову оне који су самоправедни (и који знају боље) на своја срања. Ако разумете да су проблем системи, престаните да јачате индивидуализам говорећи „рекао сам ти“. То што сте самоправедни не чини вас „радикалним“. Бити саосећајан и упознати људе тамо где јесу – и гурати их даље – јесте.
Левица би требало да зна боље.
за још оваквих постова посетите ввв.валкингбуттерфли.цом
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити