Био једном један мудри цар кога су његови поданици много волели и он му је ту љубав узвраћао мудром и равномерном владавином.
У ово мирно царство отпутовало је неколико трговаца који су продавали робу изузетног луксуза и мистерије. Цар је, сазнавши за ова два трговца, захтевао да се појаве пред њим. Када су се појавили пред царем, он је захтевао да види њихов најлуксузнији и најмистериознији објекат.
Високи витки трговац несигурно је погледао свог нижег колегу који се већ самоуверено смешкао. „Ваше Краљевско Височанство!“ „Имамо величанствен магични огртач који само глупи не могу да виде!“
Цар је захтевао да види огртач. Омањи трговац је показао свом партнеру да отвори њихов најкитњастији ковчег. Док је његов колега држао отворен поклопац пртљажника, насмејани трговац је посегнуо и изгледало је као да пребацује китњасти огртач преко својих руку. Када се окренуо ка цару који је понудио, „Ваше Краљевско Височанство, ово је плашт о коме говорим. Без сумње ћете приметити сложен вез и изузетну тканину!“ Цар је несигурно погледао око себе пре него што је узвикнуо: „Наравно! Ово је један од најбољих игла које сам икада видео!” Убрзо је цео двор хвалио лепоту и величанственост егзотичног огртача.
Цар је радо платио трговцима лепу цену за магични огртач. Цео двор је хвалио цара због његове изузетне куповине и цар је сијао од поноса. Један од виших дворјана предложио је цару да јавно покаже свој нови огртач својим поданицима и цар се сложио да би то била дивна идеја.
Тако се догодило да је дошао дан да се цар појави у јавности у свом прелепом новом огртачу. Гомила у дворишту је вребала од ишчекивања док су се царством шириле гласине о овој величанственој магичној одећи. Цар, праћен својом краљицом и најомиљенијим дворјанима, закорачио је на свој балкон који је гледао на двориште не носећи ништа осим свог прелепог новог огртача.
Гомила је утихнула, али се убрзо зачуло дахтање чуђења и узвици дивљења док се на окупљену масу поново није спустила тишина. Тада се из самог зачеља гомиле зачуо жалосни глас малог дечака који је узвикнуо: „Али цар не носи никакву одећу!“
Тутњава прође кроз гомилу, царева стража зарежа, дворјани се ругају, краљица се онесвести, али мудри, вољени, цар се само осмехну. Убрзо је цар почео да се смеје, краљица се опоравила и почела да се кикоће, убрзо су се придружили дворјани праћени стражом и убрзо цела гомила.
Бришући сузе весеља из очију, Цар је подигао руке за тишину.
И у својој мудрости. И из љубави према свом народу цар је одредио да од данас глупост постане смртна кривица.
И мали дечак је по кратком поступку убијен на лицу места.
И од тог дана па надаље нико у целом царству није био толико глуп да није могао да види царев лепи нови огртач.
А према интензивним анкетама, фокус групама и научним истраживањима које су спровели најугледнији истраживачи тржишта империја, најмање 80% становништва (са маргином грешке од + или – 3%) живело је, релативно, срећно до краја живота.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити