Можда једина ствар која је више разочаравајућа од гледања либерали се продају кратко и пуцају себи у пословичне ноге гледа како самозвани левичари раде исту ствар. Некада обећавајућа организација Уједињених за мир и правду, на челу са организатором коме сам се дивио последњих 10 година, али чију одлуку о недавним стварима једноставно не могу да разумем, УФПЈ се показао као огроман губитак енергије и ресурса.
Веран својој краткотрајној репутацији, УФПЈ изгледа одлучан да се још једном упусти у град Њујорк, баш као и они срамно учинио пре годину и по дана.
Када је Њујорк одбио дозволу за марш групе за антиратне демонстрације у Њујорку 15. фебруара 2003. и понудио протестну оловку у замену, УФПЈ се откотрљао и узео је као добри сарадници — уз послушни осмех. Руководство групе је обесхрабрило акције дивљих мачака и у основи је гурнуло гомилу од 400,000 људи — највећу која се окупила на мировним демонстрацијама у САД од Вијетнамског рата, и највећу која се икада окупила у предратној акцији — да се креће горе-доле са Источне стране Менхетна као гомила мишева (ја сам био један од њих — живо се сећам тог осећаја).
Акција би била најнемоћније, најпонижавајуће искуство у животу многих људи (они који нису имали среће да одрасту у било ком од разних светских гета, где су таква искуства уобичајена), да није било неколико инспиративних тренутака које су неки људи можда приметили: обичне људе (не увек прекаљене активисте) који се спонтано опиру контроли полиције. Где год сте видели полицију, видели сте да је бројчано надјачана најмање 50 према један, често 500 према један. Ипак, руководство УФПЈ одлучило је да чак и тако лаку победу, која је на дохват руке окупљенима на демонстрацијама, треба препустити раљама пораза. Кад год су људи позвали гомилу да изађу на улице, улице су заузете са изузетном лакоћом (бар према ономе што сам видео и чуо од других који су били присутни). Полиција је била не само савладана, већ се, осим једне или две прекаљене коњичке јединице, без напора повлачила.
У случају да седите тамо и мислите да сам луд што заговарам масовну грађанску непослушност 29. августа, уочи РНЦ-а. Шта је са већином присутних људи који ће бити мање искусни активисти, или породице, или људи који не могу приуштити да буду ухапшени? Верујте ми, те изборне јединице су ми увек на првом месту, као што сам показао над изнова у мојим разним списима на тему протестне тактике.
Али ако нека организација позове десетине хиљада људи на протест, и обећа марш (као у примеру из 2003.) који се никада неће десити или митинг (ове године) који се никада не деси, хиљаде оних који остану биће ухапшени. до шкрга и врло разумљиво желе да изнесу своје фрустрације на нешто или некога. Не признајући ту могућност, УФПЈ осуђује себе и све учеснике демо-а на потенцијално хаотичан развој догађаја. То јест, ако УФПЈ не координише са активистима за директну акцију и не да простор искусним типовима црног блока и незадовољним активистима почетницима да изразе и каналишу свој гнев, они то заиста траже.
И, за разлику од 2003. године, УФПЈ ће протраћити још једну прилику да искористи присуство огромног броја људи да покаже да ниједна безбедносна снага не може (или би се чак ни потрудила да покуша) да заустави одлучну масу људи који желе да се мирно окупе на јебеном травњаку. Да ли би се заиста усудили да ризикују сцене које би уследиле у Централ парку ако би покушали да спрече толики број људи да се тамо мирно окупи? Питам се да ли лидери УФПЈ-а заиста имају представу о томе колико би уплашене њујоршке полиције и савезне агенције — чак и Национална гарда Њујорка — биле да се петљају са гомилом од сто хиљада до две стотине хиљада, укључујући много, много, много обични људи који нису радикали ружичасте косе. Каква штета ће бити ако УФПЈ уради оно што је урадио 2003. и проћерда потенцијал тако огромног тела енергичних људи.
И не правите грешке у томе, они ће потенцијално невероватан догађај заменити за потпуну катастрофу. То је готово загарантовано — иако ће сигурно опрати руке од сваке меле која избије након што се „званични“ марш распусти.
Као ветеран/инструктор уличне медицине, познајем полицију и демонстранте прилично добро. Добро познајем слабости и снаге сваке стране и тенденције и капацитете. Такође знам да ништа не може бити опасније за Бушову кампању од тога да полиција дивља на уједињеном телу демонстраната 29. августа, а претпостављам да чак и они то знају, ма колико глупи били – није баш тако узмите „активну“ интелигенцију да бисте то открили.
Али ако се протестно тело подели и сегментира, мале беспомоћне групе могу бити претучене до крваве каше или затворене и ухапшене (или обоје) а да медији то чак и не сазнају.
Лопта је у пољу УФПЈ, а избор је између победе и дебакла. Да видимо шта ће изабрати.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити