„Чујем да неки људи кажу да је ционизам расизам, како да одговорим на то?“ Ово питање студента на његовом часу Светских религија у пролеће 2005, каже Даглас Џајлс, га је на крају коштало посла инструктора на Рузвелтовом универзитету. (Е-пошта од Дагласа Џајлса, 9. маја 2006.) Проблем није био ништа о чему је Гилес рекао држава Израел, али чињеница да је дозволио студентима да уопште расправљају о том питању.

Може изгледати изненађујуће да се овај спор око тога да ли инструктори могу да разговарају о политичким питањима и да ли се шеф одсека назива Палестинцима као „животињама“ дешава на Универзитету Рузвелт. Рузвелт, са 7,200 студената у центру града и кампусима Шаумберга, основан је са прогресивном визијом пре 60 година, када је председник Централ ИМЦА колеџа Едвард Спарлинг отпуштен због одбијања захтева повереника да наметне квоту за пријем мањина. Повео је са собом скоро све професоре и студенте да формира нову институцију. (Инсталациони говор председника Рузвелта Чарлса Р. Мидлтона, 10. марта 2003.) Али израелско-палестински сукоб је најконтроверзнија тема на факултетима данас, са неколико Чикага -обручни факултет тврдећи да су отпуштени због изражавања ставова о томе.

Џајлс каже да је као одговор на питање ционизма „објаснио религиозне димензије веровања многих Јевреја да им је Бог обећао земљу Израел и да ће их на крају одвести назад у земљу. Објаснио сам да и Јевреји и муслимани сматрају Јерусалим светим градом и стога је верска вера огроман фактор у тренутном сукобу око Израела. Такође сам објаснио да је оптужба да је ционизам расизам антиизраелски политички говор и да у самом ционизму нема ничега што је расистичко. Одељење је реаговало веома позитивно и било је дискусије о веровањима о земљи и Јевреја и муслимана.“ (Е-пошта од Дагласа Џајлса, 9. мај 2006.) Џонатан Лоу, ученик у разреду, извештава да је Џајлс „био веома опрезан да останите неутрални и одбаците све вруће коментаре.“ (Јонатхан Лове, 14. маја 2006.) На завршном испиту, Гилес је укључио факултативно питање на тему: „Каква је била историја ционизма и како она утиче на тренутни сукоб између Израелаца и Палестинци?” (Имејл Дагласа Џајлса, 15. маја 2006, његов транскрипт разговора од 13. септембра 2005.) Једном ученику који је одговорио на питање није му се допала оцена коју је добио. Формална жалба на оцену припала је Сузан Вајнингер, председници Гилесовог одељења. Веинингер је 21. септембра 2005. одбио жалбу, пишући студенту да ме је Гилес „убедио да његова политичка мишљења нису била укључена у његову процену вашег рада.“ (Меморандум Сузан Вајнингер, 21. септембар 2005.) Међутим, Веинингер је додао , „Разговарао сам са проф. Гилесом о политичком садржају који је уведен у курс, и верујем да је он свестан да је то било неприкладно и да неће покривати овај материјал у будућности.“ (Меморандум Сузан Вајнингер, 21. септембра 2005.) Веинингер је рекао Џајлсу да не дозволи било какве дискусије у свом разреду које критикују јудаизам које би могле бити „непоштовање било којег Јевреја у разреду“. Према Гилесу, Веинингер је рекао: „Чујем да сте чак дозволили муслиману да говори на часу.

Гилес каже да је одговорио: „Да, наравно, дозволио сам свим студентима да говоре, без обзира на њихову религију!“ А Веинингер је наводно одговорио: „Не би требало! Оно што ме узнемирава је то што се понашате као да Палестинци имају страну у овоме. Они немају страну! Они су ЖИВОТИЊЕ! Вежу бомбе на своја тела и дижу у ваздух жене и децу! Они НИСУ ЦИВИЛИЗОВАНИ!“ (Пошаљи е-пошту Дагласу Џајлсу, 15. маја 2006, његов транскрипт разговора од 20. септембра 2005.) Рузвелтова помоћница проректора, Луиз Лав, бранила је Вајнингера прокламујући да је „у надлежности Универзитета да одреди свој наставни план и програм,“ и да Веинингеров захтев да Гилес ограничи садржај курса „није питање академске слободе већ педагошко питање”. Али педагошка питања су покривена академском слободом. Рузвелтов факултетски устав експлицитно штити „право да се о предмету члана расправља у учионици са пуном слободом.“ (меморандум Луиз Лав, 14. март 2006.) У марту 2006. Рузвелт је коначно објавио своје објашњење зашто су отпустили Џајлса. Лове је одговорила на притужбу додатног синдиката признањем да је универзитет прекршио сопствене процедуре. Тако је Универзитет Рузвелт вратио Џајлса на посао, а затим га одмах поново отпустио (или га „трајно не поново запослио“, како то Рузвелт радије назива). (меморандум Лин Вајнер, 15. март 2006.) Љубав је тврдила да је Гилес предавао на часу логике је био разлог за његову смену:

„Одлука да се не запошљава била је у великој мери заснована на Џајлсовом тумачењу одређеног проблема који је поднео свом разреду. Његово тумачење проблема је достављено на ревизију редовном факултету који је сматрао да је његово тумачење веома недовољно и који као резултат тога није желео да буде поново ангажован.” (меморија Лин Вајнер, 15. март 2006.) Контроверза окружује логичку заблуду у овој изјави: „Криминал на улицама, посебно криминал који су починиле банде тинејџера, расте алармантном брзином. Сенатор Ес дели вашу забринутост у вези са овим питањем.

Стога, да бисте смањили криминал на улицама, гласајте за Есс. Гилес је ово сматрао Призивом на сажаљење. Студент је веровао да је то Апел на страх и пожалио се Стјуарту Ворнеру, редовном професору филозофије на одсеку, који је сматрао да то зависи од просторија које недостају. Ворнер је контактирао Дениса Темпла, пензионисаног професора филозофије који предаје као помоћник, који је тврдио да то поставља питање. Стручњак из области логике оспорава ово објашњење. Марк Крајли, који предаје логику на Универзитету у Илиноису Веслијан, не слаже се са Џајлсом, студентом, и са оба наставника филозофије у вези са исправном интерпретацијом питања. Крили примећује: „може бити контроверзно коју конкретну заблуду чини део неформалног резоновања.

Ворнер је написао: „Ако би ме питали за мој професионални суд о Гилесовом проблему у Логици, мој одговор би био да је вероватно неспособан. Према Крајлију, „ако се тврди да је само овај инцидент разлог за његов раскид, то ми се чини смешним. Ни Вајнингер, Ворнер, ни Темпл нису посећивали Џајлсове часове, читали његов наставни план и програм, па чак ни погледали његове оцене ученика на часу. Дејна Ламберт, студент на часу логике, назива га „фантастичним професором логике.“ (е-пошта од Дејна Ламберт, 14. маја 2006.) Можда је најзабрињавајућа чињеница да нико није разговарао о логичком спору са Џајлсом. Гилес извјештава: „Веинингер никада о томе није разговарао са мном, никада нисам чуо да је то питање покренуто до 14. марта, четири мјесеца након раскида и три мјесеца након што смо уложили жалбу. Никада ми није дата прилика да разговарам са факултетом који је наводно говорио о том питању.“ (Емаил од Дагласа Џајлса, 9. мај 2006.) Ако је веровати Рузвелтовим администраторима, Џајлс је отпуштен јер је направио грешку у филозофском питању без икада имао прилику да објасни своју страну приче. Али у ово објашњење је посебно тешко поверовати јер је Ворнер рекао Џајлсу да ће му бити дата два курса за предавање у пролеће 2006, а Темпл је већ требало да предаје часове логике у кампусу у центру града. То значи да је Гилес морао бити отпуштен са предавања нелогичког часа (највероватније Светске религије, које је Темпл такође предавао) због његовог одговора на једно питање о логичкој заблуди. Чак и да се Гилес сматра неспособним да предаје логику, то не би имало никакве везе са његовом способношћу да предаје светске религије. Али за Веинингера (професора историје уметности), логички спор је морао изгледати као згодан изговор да се отараси политички проблематичног инструктора који је увредио ученика.

За разлику од већине помоћника који су отпуштени и не могу ништа да ураде поводом тога, Џајлс има синдикат на својој страни и жалбени поступак где се морају објаснити разлози за његово отпуштање. Организација Рузвелтовог допунског факултета снажно брани Џајлса: „Ми и даље верујемо да је преиспитивање компетенције инструктора тактика диверзије да се аргумент помери са кршења академске слободе. Верујемо да такозвани докази у ствари не оптужују помоћника, већ показују да универзитет нема посвећеност колегијалности према својим помоћним инструкторима и показује безосјећајно занемаривање евалуације наставе.“(„Море Детаилс он Ацадемиц Фреедом Гриеванце ,” ввв.рафо.орг) Арбитражно рочиште је заказано за 13. октобар 2006. (Џајлс је одбио понуду за поравнање од 6,150 долара, своју плату за подучавање два часа).

Али чак и ако Гилес победи у арбитражи, то можда неће поправити застрашујући ефекат на факултете који се плаше да увреде студенте дозвољавајући дискусије о контроверзним питањима. За разлику од Гилеса, изгледа да већина факултета узима здраво за готово да је академска слобода ограничена за помоћне инструкторе.

Џајлс напомиње: „Био сам задивљен и узнемирен што толико људи чује за овај случај и каже 'како типично' и нису изненађени што се универзитет тако понашао. То је заиста трагично.“ (Емаил од Дагласа Џајлса, 9. мај 2006.)

---