Glenn Greenwald je bio jedan od prvih novinara koji je vidio – i pisao o – dosije Edwarda Snowdena, s njihovim otkrićima o opsežnom nadzoru privatnih građana od strane Sjedinjenih Država. U ovom zapaljivom govoru, Greenwald argumentira zašto trebate voditi računa o privatnosti, čak i ako „ne radite ništa što trebate sakriti“.

Postoji čitav žanr YouTube videa posvećen iskustvu koje Siguran sam da su svi u ovoj prostoriji imali. To podrazumeva pojedinca koji, misleći da su sami, upušta se u neko ekspresivno ponašanje - divlje pjevanje, vrtoglavi ples, neka blaga seksualna aktivnost - samo da otkriju da, u stvari, nisu sami, da postoji osoba koja gleda i vreba, čije otkriće ih uzrokuje da odmah prekinu ono što su radili u užasu. Osjećaj srama i poniženja na njihovom licu je opipljivo. To je smisao, “Ovo je nešto što sam spreman učiniti samo ako niko drugi ne gleda.”

Ovo je srž posla na koje sam se posebno fokusirao za poslednjih 16 meseci, pitanje zašto je privatnost bitna, pitanje koje se pojavilo u kontekstu globalne debate, omogućila otkrića Edvarda Snoudena da Sjedinjene Države i njihovi partneri, nepoznato cijelom svijetu,je pretvorio internet, nekada najavljen kao alat bez presedana oslobođenja i demokratizacije,u zonu bez presedana masovnog, neselektivnog nadzora.

1:28Postoji vrlo uobičajen osjećaj koja se javlja u ovoj debati, čak i među ljudima kojima je neprijatnosa masovnim nadzorom, što kaže da nema prave štete koja dolazi od ove invazije velikih razmjerajer samo ljudi koji se bave lošim djelima imaju razloga da se sakriju i da brinu o njihovoj privatnosti. Ovaj pogled na svijet je implicitno utemeljen u tvrdnji da na svijetu postoje dvije vrste ljudi, dobri ljudi i loši ljudi. Loši ljudi su oni koji planiraju terorističke napade ili koji se bave nasilnim kriminalom i stoga imaju razloga da žele da sakriju ono što rade, imaju razloga da brinu o njihovoj privatnosti. Ali za razliku od toga, dobri ljudi su ljudi koji idu na posao, dolaze kući, podižu svoju djecu, gledaju televiziju. Oni koriste internet da ne planiraju bombaške napade već da čitam vijesti ili razmjenjujemo recepte ili da planiraju utakmice male lige svoje djece, i ti ljudi ne rade ništa lošei stoga nemaju šta da kriju i nema razloga za strah vlada ih prati.

2:29Ljudi koji to zapravo govore su angažovani u veoma ekstremnom činu samoomalovažavanja. Ono što oni zaista govore je, “Pristao sam da napravim sebe tako bezopasan i neopasan i nezanimljiva osoba koje se zapravo ne bojim da vlada zna šta ja radim.” Ovaj način razmišljanja je pronašao ono što mislim je njegov najčistiji izraz u intervjuu sa 2009 dugogodišnji izvršni direktor Googlea, Eric Schmidt, koji je, na pitanje o svim različitim načinima njegove kompanije izaziva zadiranje u privatnost za stotine miliona ljudi širom sveta, rekao je ovo: Rekao je, “Ako radiš nešto što ne želiš drugi ljudi da znaju, možda ne bi trebalo to da radiš na prvom mestu.”

3:14E sad, ima svašta o čemu se može reći taj mentalitet, prvi od kojih je da ljudi koji to kažu, koji kažu da privatnost nije bitna, oni zapravo ne veruju u to, i način na koji znaš da oni zapravo ne vjeruju u to je li to dok oni svojim riječima govore da privatnost nije bitna, svojim postupcima preduzimaju sve vrste koraka kako bi zaštitili svoju privatnost. Stavili su lozinke na svoju e-poštu i njihove račune na društvenim mrežama, stavili su brave na svoju spavaću sobu i vrata kupatila, svi koraci osmišljeni da spreče druge ljude od ulaska u ono što smatraju svojim privatnim carstvom i znajući šta je to što ne žele da drugi ljudi znaju. Isti isti Eric Schmidt, izvršni direktor Googlea, naredio je svojim zaposlenima u Googleu da prestanete da razgovarate sa internetom Internet magazin CNET nakon što je CNET objavio članak puna ličnih, privatnih podataka o Ericu Schmidtu, do kojih je došao isključivo putem Google pretraga i korištenjem drugih Googleovih proizvoda. (Smijeh) Ova ista podjela se može vidjeti sa izvršnim direktorom Facebooka, Markom Zuckerbergom, koji je u jednom zloglasnom intervjuu 2010 izjavio da privatnost više nije "društvena norma". Prošle godine, Mark Zuckerberg i njegova nova supruga kupili ne samo svoju kućuali i sve četiri susjedne kuće u Palo Altu za ukupno 30 miliona dolara kako bi se osiguralo da uživaju u zoni privatnosti što je sprečavalo druge ljude da prate šta rade u ličnom životu.

4:50Tokom poslednjih 16 meseci, dok sam raspravljao o ovom pitanju širom sveta, svaki put kad mi je neko rekao, “Ne brinem baš zbog zadiranja u privatnost jer nemam šta da krijem.” Ja im uvijek kažem isto. Izvadim olovku, zapišem svoju email adresu. Kažem: „Evo moje adrese e-pošte. Šta želim da uradiš kada dođeš kući je pošaljite mi lozinke na sve vaše e-mail račune, ne samo ono lijepo, ugledno djelo na tvoje ime, ali svi oni, jer želim da mogu samo da prođem šta radiš na mreži, čitaj šta želim i objavim šta god mi je zanimljivo. Uostalom, ako nisi loša osoba, ako ne radiš ništa loše, ne bi trebao imati šta da kriješ.”

5:26Nijedna osoba me nije prihvatila na tu ponudu. Provjeravam i — (Aplauz) Taj nalog e-pošte religiozno provjeravam cijelo vrijeme. To je veoma pusto mesto. I postoji razlog za to, a to je da mi kao ljudska bića, čak i mi koji rečima odričemo se važnosti naše vlastite privatnosti, instinktivno razumeti duboku važnost toga. Istina je da smo kao ljudska bića društvene životinje, što znači da imamo potrebu za drugim ljudima da znamo šta radimo, govorimo i mislimo, zbog čega dobrovoljno objavljujemo informacije o sebi na internetu. Ali podjednako bitno za ono što to znači biti slobodno i ispunjeno ljudsko biće je da imamo mjesto na koje možemo otići i budite slobodni od osuđujućih očiju drugih ljudi. Postoji razlog zašto to tražimo, a naš razlog je taj što svi mi - ne samo teroristi i kriminalci, svi mi – imati stvari za sakriti. Postoje razne stvari koje radimo i razmišljamo koje smo spremni reći svom ljekaru ili naš advokat ili naš psiholog ili naš supružnik ili našeg najboljeg prijatelja da bismo bili užasnuti da bi ostatak svijeta naučio. Svakog dana donosimo presude o vrstama stvari koje govorimo, mislimo i radimo da smo voljni da drugi ljudi znaju, i vrste stvari koje govorimo, mislimo i radimo za koje ne želimo da iko drugi zna. Ljudi mogu vrlo lako riječima tvrditi da ne cijene svoju privatnost, ali njihovi postupci negiraju autentičnost tog vjerovanja.

7:01E sad, postoji razlog zašto se toliko žudi za privatnošću univerzalno i instinktivno. To nije samo refleksni pokret poput vazduha za disanje ili vode za piće. Razlog je taj što smo u stanju gdje možemo biti praćeni, gdje možemo biti posmatrani, naše ponašanje se dramatično mijenja. Raspon opcija ponašanja koje razmatramo kada mislimo da smo posmatrani ozbiljno smanjiti. Ovo je samo činjenica ljudske prirode što je prepoznato u društvenim naukama i u književnosti i u religiji i to u gotovo svim oblastima discipline. Postoje desetine psiholoških studija to dokazuju kada neko zna da bi mogli biti posmatrani, ponašanje u koje se bave je znatno konformističkiji i popustljiviji.Ljudski stid je veoma moćan motivator, kao i želja da se to izbegne, i to je razlog zašto ljudi,kada su u stanju da budu posmatrani, donosite odluke nisu to nusproizvod njihove vlastite agencijeali to su očekivanja koje drugi imaju od njih ili mandate društvene ortodoksije.

8:08Ova spoznaja je najsnažnije iskorištena za pragmatične ciljeve filozofa Džeremija Bentama iz 18. veka, koji je krenuo da reši važan problem uvedeno industrijskim dobom, gdje su po prvi put postale institucije tako velika i centralizovana koje više nisu mogli da prate i stoga kontroliraju svakog od svojih pojedinačnih članova, i rešenje koje je smislio bio je arhitektonski projekat prvobitno predviđeno za implementaciju u zatvorima koji je nazvao panoptikum,čiji je primarni atribut bila konstrukcija ogromnog tornja u centru ustanovegde god da je kontrolisao instituciju mogao u svakom trenutku gledati bilo koga od zatvorenika, iako nisu mogli sve da gledaju u svakom trenutku. I ključno za ovaj dizajn je da zatvorenici zapravo nisu moglividi u panoptikum, u kulu, i tako nikada nisu znali da li su bili posmatrani ili čak kada. I šta ga je toliko uzbudilo zbog ovog otkrića bilo da bi to značilo da su zatvorenicimorali bi pretpostaviti da su bili posmatrani u svakom trenutku, koji bi bio krajnji izvršilac za poslušnost i povinovanje. Francuski filozof iz 20. vijeka Michel Foucault shvatio da se taj model može koristiti ne samo za zatvore već za svaku instituciju koji nastoji da kontroliše ljudsko ponašanje: škole, bolnice, fabrike, radna mjesta. I ono što je rekao je da ovaj način razmišljanja, ovaj okvir koji je otkrio Bentham, bio ključno sredstvo društvene kontrole za moderna zapadna društva,koji više nisu potrebni otvoreno oružje tiranije - kažnjavanje ili zatvaranje ili ubijanje disidenata, ili pravno uvjerljiva lojalnost određenoj strani - jer masovni nadzor stvara zatvor u umuto je mnogo suptilnije iako mnogo efikasnija sredstva negovanja usklađenosti sa društvenim normamaili sa socijalnom ortodoksijom, mnogo efikasnije nego što bi gruba sila ikada mogla biti.

10:07Najpoznatije djelo literature o nadzoru a privatnost je roman Džordža Orvela "1984",koju svi učimo u školi, i stoga je skoro postala kliše. Zapravo, kad god to iznesete u debati o nadzoru, ljudi to momentalno odbacuju kao neprimjenjivo, a ono što kažu je,„Oh, pa '1984., bili su monitori u domovima ljudi, bili su posmatrani u svakom trenutku, i to nema nikakve veze sa stanjem nadzora s kojim se suočavamo.” To je stvarno fundamentalno pogrešno shvatanje upozorenja koja je Orwell izdao u "1984. Upozorenje koje je izdao radilo se o stanju nadzora nije pratio sve u svakom trenutku, ali tamo gde su ljudi bili svesni da mogu biti praćeni u svakom trenutku. Evo kako Orwellov pripovjedač, Winston Smith,opisao sistem nadzora sa kojima su se suočili: “Naravno, nije bilo načina da se sazna da li ste bili posmatrani u bilo kom trenutku.” Dalje je rekao, “U svakom slučaju, mogli bi vam priključiti žicu kad god su hteli. Morao si živeti, živeo si, iz navike koja je postala instinkt, u pretpostavci da svaki zvuk koji ste proizveli se čulo i osim u mraku svaki pokret je pažljivo ispitan.”

11:16Abrahamske religije slično postavljaju da postoji nevidljivi autoritet koji sve zna koji zbog svog sveznanja, uvek gleda šta god da radiš, što znači da nikada nemate privatni trenutak, krajnji izvršilac za poslušnost njenim diktatima.

11:33Šta sve ovi naizgled različiti rade prepoznaju zaključak do kojeg svi dolaze, da li je to društvo u kojem ljudi može se pratiti u svakom trenutku je društvo koje rađa konformizam i poslušnost i pokornost, zbog čega svaki tiranin, od najočiglednijeg do najsuptilnijeg, žudi za tim sistemom.Nasuprot tome, što je još važnije, to je carstvo privatnosti, sposobnost da odemo negde gde možemo da razmišljamo i razum i interakciju i govore bez osuđujućih očiju drugih na nas, u kojoj kreativnost i istraživanje a disidentstvo isključivo živi, i to je razlog zašto, kada dozvolimo da društvo postoji u kojoj smo podložni stalnom praćenju, dopuštamo suštinu ljudske slobode biti teško osakaćen.

12:29Poslednja stvar koju želim da primetim o ovom načinu razmišljanja, ideja da samo ljudi koji rade nešto pogrešno imaju stvari za skrivanje, a samim tim i razloge za brigu o privatnosti, je da ukorijenjuje dvije vrlo destruktivne poruke, dvije destruktivne lekcije, od kojih je prvi to jedini ljudi koji brinu o privatnosti, jedini ljudi koji će tražiti privatnost, su po definiciji loši ljudi. Ovo je zaključak koji bismo trebali imati sve vrste razloga za izbjegavanje, od kojih je najvažnije da kada kažete,“neko ko radi loše stvari” vjerovatno mislite na stvari poput planiranja terorističkog napada ili učestvovanje u nasilnom kriminalu, mnogo uža koncepcija šta znače ljudi koji imaju vlast kada kažu, "činiti loše stvari". Za njih obično znači „činiti loše stvari“. raditi nešto što predstavlja značajne izazove na vršenje vlastite moći.

13:24Drugi je zaista destruktivan i, mislim, još podmuklija lekcija to dolazi iz prihvatanja ovakvog načina razmišljanja postoji implicitna pogodba da su ljudi koji prihvataju ovaj način razmišljanja prihvatili, a ta pogodba je ova: Ako ste voljni da se iznesete dovoljno bezopasan, dovoljno neopasan onima koji imaju političku moć, tada i samo tada možete biti slobodni opasnosti od nadzora. Samo oni su disidenti, koji izazivaju moć, koji imaju o čemu da brinu. Postoje razni razlozi zbog kojih bismo trebali izbjeći i tu lekciju. Možda ste osoba koja, upravo sada,ne želi da se bavi takvim ponašanjem, ali u nekom trenutku u budućnosti možda. Čak i ako ste neko ko odlučuje da nikad ne zelis, činjenica da postoje i drugi ljudi koji su spremni i sposobni da se odupru i biti protivnik onima na vlasti - disidenti i novinari i aktivisti i čitav niz drugih — je nešto što nam svima donosi kolektivno dobro koje treba da želimo da sačuvamo.Jednako kritična je i ta mjera koliko je društvo slobodno nije kako tretira svoje dobro, poslušni, poslušni građani, ali kako se ponaša prema svojim neistomišljenicima i oni koji se opiru pravoslavlju. Ali najvažniji razlog da li je to sistem masovnog nadzora potiskuje našu slobodu na razne načine.To čini van granica sve vrste izbora ponašanja a da nismo ni znali da se to desilo. Poznata socijalistička aktivistica Rosa Luxemburg jednom rekao: „Onaj ko se ne miče ne primjećuje njegove lance.” Možemo probati i renderirati lance masovnog nadzora nevidljivog ili neotkrivenog, već ograničenja koja nam nameće nemojte postati ništa manje moćni.

15:12Hvala lijepo.

15:14(aplauz)

15:15Hvala ti.

15:16(aplauz)

15:21Hvala ti.

15:24(aplauz)

15:30Bruno Giussani: Glen, hvala. Slučaj je prilično uvjerljiv, moram reći, ali želim da te vratim do posljednjih 16 mjeseci i Edwarda Snowdena za nekoliko pitanja, ako nemate ništa protiv. Prvi je lični za vas. Svi smo čitali o hapšenju vašeg partnera, David Miranda u Londonu i druge poteškoće, ali pretpostavljam da u smislu ličnog angažmana i rizika, da pritisak na vas nije tako lak preuzeti najveće suverene organizacije na svijetu. Recite nam nešto o tome.

16:03Glenn Greenwald: Znate, mislim da je jedna od stvari koja se dešava da li je to ljudska hrabrost u tom pogledupostaje zarazan, i tako iako sam ja i ostali novinari sa kojima sam radio su svakako bili svjesni rizika - Sjedinjene Države su i dalje najmoćnija zemlja na svijetu i ne cijeni kada ti otkriti hiljade njihovih tajni na internetu po volji - vidjeti nekoga ko ima 29 godina obična osoba koja je odrasla u sasvim obično okruženje iskoristiti stepen principijelne hrabrosti koji je Edward Snowden riskirao, znajući da će ići u zatvor do kraja života ili da će mu se život rasplesti, inspirisao me i inspirisao druge novinare i inspirisao, mislim, ljude širom sveta, uključujući buduće zviždače, da shvate da se i oni mogu upustiti u takvo ponašanje.

16:47BG: Zanima me tvoja veza sa Edom Snoudenom, jer si mnogo pričao sa njim, i svakako nastavite tako, ali u svojoj knjizi ga nikad ne zoveš Edvard, ni Ed, vi kažete "Snowden." Kako to?

17:00GG: Znaš, siguran sam da je to nešto da tim psihologa ispita. (Smijeh) Ne znam stvarno. Razlog zbog kojeg mislim da, jedan od važnih ciljeva koje je zapravo imao, jedna od njegovih, mislim, najvažnijih taktika, je da je znao da je jedan od načina da skrene pažnju sa suštine otkrivenja bilo bi pokušati personalizirati fokus na njega, i iz tog razloga se držao izvan medija. Trudio se da nikada nema svoj lični život predmet pregleda, i tako mislim da ga zovem Snouden je način da se on samo identifikuje kao ovaj važan istorijski akter umjesto da ga pokušavam personalizirati na neki način koje bi mogle odvratiti pažnju od supstance.

17:40Moderator: Dakle, njegova otkrića, vaša analiza, rad drugih novinara, su zaista razvili debatu, i mnoge vlade su, na primjer, reagirale, uključujući i Brazil, sa projektima i programima da malo preoblikujemo dizajn interneta itd. Mnogo se stvari dešava u tom smislu. Ali pitam se, za tebe lično, šta je kraj igre? U kom trenutku ćeš pomisliti, pa, zapravo, uspjeli smo pomjeriti brojčanik?

18:05GG: Pa, mislim, krajnja utakmica za mene kao novinara je vrlo jednostavno, što je da se uvjerite da je svaki dokument vredan vesti i to bi trebalo otkriti na kraju bude otkriveno, i te tajne koje nikada nije trebalo čuvati završiti otkriveno. Za mene je to suština novinarstva i to je ono čemu sam posvećena. Kao neko ko smatra da je masovni nadzor odvrataniz svih razloga o kojima sam upravo govorio i mnogo više, Mislim, na ovo gledam kao na posao koji nikada neće završiti do vlada širom sveta više nisu u stanju da podvrgnu čitave populacije na praćenje i nadzor osim ako ne uvjere neki sud ili neki entitet da osoba koju su ciljali je zaista uradio nešto pogrešno. Za mene je to način na koji se privatnost može podmladiti.

18:45BG: Dakle, Snowden je veoma, kao što smo videli na TED-u, veoma je artikulisan u predstavljanju i portretisanju sebe kao branilac demokratskih vrednosti i demokratskim principima. Ali onda je mnogima zaista teško povjerovati da su mu to jedini motivi. Teško im je povjerovati da nije bilo novca, da nije prodao neke od tih tajni, čak i u Kinu i Rusiju, koji očigledno nisu najbolji prijatelji Sjedinjenih Država upravo sada. I siguran sam da je mnogo ljudi u prostoriji pitaju se isto pitanje. Da li smatrate da je moguće da postoji onaj dio Snowdena koji još nismo vidjeli?

19:20GG: Ne, ja to smatram apsurdnim i idiotskim. (Smeh) Da si hteo, i znam da se samo izigravaš đavoljeg advokata, ali ako ste hteli da prodate tajne druge zemlje, što je mogao učiniti i postati izuzetno bogati radeći to, poslednja stvar koju biste uradili je da uzmete te tajne i dajte ih novinarima i zamolite novinare da ih objave, jer čini te tajne bezvrijednim. Ljudi koji žele da se obogate uradi to tajno prodajući tajne vladi, ali mislim da postoji jedna važna stvar koju vrijedi naglasiti, odnosno ta optužba potiče ljudi u vladi SAD, od ljudi u medijima koji su lojalisti ovim raznim vladama, i mislim da mnogo puta kada ljudi iznose takve optužbe na račun drugih ljudi - “Oh, ne može stvarno ovo raditi iz principijelnih razloga, mora da ima neki korumpirani, podli razlog” — govore mnogo više o sebinego su oni meta njihovih optužbi, jer — (Aplauz) — ti ljudi, oni koji iznose tu optužbu, oni sami nikada ne deluju iz bilo kojeg razloga osim koruptivnih, tako pretpostavljajuda su svi ostali mučeni od iste bolesti bezdušnosti kakvi jesu, i to je pretpostavka. (aplauz)

20:29BG: Glen, hvala ti puno. GG: Hvala vam puno.

20:32BG: Glenn Greenwald. (aplauz)

---